Posted by U svetu finansija koji se stalno razvija, kriptovalute su se pojavile kao remetilački faktor, koji je doveo u pitanje tradicionalne načine razmene i poslovanje sa vrednostima.
Ovaj oblik digitalne imovine stekao je značajnu pažnju i popularnost od uvođenja bitkoina 2009. godine. Međutim, šta su zapravo kriptovalute i kako funkcionišu?
U ovom tekstu ćemo istražiti njihov pojam, sa posebnim osvrtom na jedinstvene karakteristike zbog kojih su kriptovalute do danas privukle veliku pažnju javnosti. Razumevanjem njihovog pojma, benefita i mana – probaćemo da sagledamo potencijal ove digitalne valute u budućnosti razmene.
Šta su kriptovalute – značenje i vrste?
Kriptovalute su oblik digitalne ili virtuelne valute koja koristi kriptografiju za bezbedne transakcije i funkcioniše na decentralizovanim sistemima poznatim kao blockchain.
Suprotno od tradicionalnih valuta koje izdaju i regulišu vlade, kriptovalute postoje isključivo u elektronskom obliku i nisu vezane za bilo kakvu fizičku imovinu.
Najpoznatija i najšire prihvaćena kriptovaluta do danas je bitkoin, koju je 2009. godine uvela anonimna osoba ili grupa poznata kao Satoši Nakamoto. Međutim, bitkoin je samo jedna od preko 9000 kriptovaluta koje su se pojavile tokom godina, svaka sa svojim jedinstvenim karakteristikama i svrhama. Pored biktoina, popularne vrste su ethereum, ripple, litecoin.
Kriptovalute se stvaraju kroz proces koji se naziva kripto rudarenje, a predstavlja validaciju transakcije koja će zatim biti zapisana na blockchain-u. S druge strane, blockchain je baza podataka koja se nalazi u mnogo manjih blokova ili računara koji su digitalno povezani, a sadrže informacije o svim digitalnim transakcijama. Jednom kada se podaci unesu u blockchain oni su šifrovani i ne mogu biti izmenjeni.
Na koji način je berza kriptovaluta uticala na trgovinu?
Kriptovalute su poremetile tradicionalni način trgovine, uvođenjem novog sistema razmene.
Pre svega, njihova pojava je omogućila da se transakcije dešavaju direktno, pa samim tim decentralizovana priroda kriptovaluta eliminiše potrebu za posrednicima poput banaka ili finansijskih institucija, omogućavajući pojedincima da učestvuju u direktnim i ravnopravnim transakcijama.
Pored toga, kriptovalute su otvorile finansijske mogućnosti za ljude koji su ranije imali ograničen pristup tradicionalnim bankarskim uslugama. Tako karakteristika decentralizacije doprinosi njihovoj globalnoj dostupnosti. Svako ko ima internet vezu može učestvovati na tržištu kriptovaluta, bez obzira na svoju geografsku lokaciju ili socijalno poreklo.
Blockchain tehnologija, osnovna tehnologija koja stoji iza kriptovaluta, obezbeđuje nepromenljivu i transparentnu bazu svih transakcija. Ovo povećava bezbednost smanjenjem rizika od prevare i obezbeđivanjem integriteta u procesu razmene. Uz to, upotreba kriptografije u transakcijama kriptovaluta osigurava da sredstva ostanu bezbedna i da im može pristupiti samo zakoniti vlasnik.
Tradicionalni finansijski sistemi često uključuju visoke naknade za transakcije, posebno za one koje se obavljaju preko granice. Kriptovalute nude niže troškove transakcija, čineći mikrotransakcije održivim i smanjujući barijeru za ulazak na globalno tržište. Štaviše, transakcije kriptovaluta mogu se odvijati u skoro realnom vremenu, značajno ubrzavajući čitav proces.
Bitkoin i druge kriptovalute – izazovi koje donose
Iako kriptovalute donose različite mogućnosti i svojim benefitima privlače ljude, one imaju određene izazove.
Zbog ovih mana, mnogi su odustali od korišćenja kriptovaluta, a dešavale su se čak i kripto prevare koje su određene ljude ostavile uskraćene za velike iznose novca. Zato je važno razmotriti i koje su njihove negativne strane, na čijem bi poboljšanju trebalo raditi.
Na prvom mestu, kriptovalute su poznate po nestalnoj ceni, što ih može učiniti nepredvidivim kao sredstvo razmene. Vrednost kriptovaluta može doživeti značajne promene u kratkim periodima, pa samim tim njihova upotreba predstavlja izazov za one koji traže stabilnost cena u svojim transakcijama.
Takođe, nestalnost može otežati planiranje budžeta i izvršavanje dugoročnih finansijskih obaveza. Ipak, sa sve većim usvajanjem kriptovaluta i prilivom institucionalnih investitora, očekuje se da će tržište možda postepeno postati stabilnije.
Kako kriptovalute postaju sve popularnije, vlade širom sveta se bore sa potrebom da regulišu ovu novu klasu imovine. Regulatorni okviri moraju uspostaviti ravnotežu između zaštite potrošača, sprečavanja nezakonitih aktivnosti i podsticanja inovacija u prostoru kriptovaluta.
Ova regulativa može varirati od zemlje do zemlje, što stvara pravnu neizvesnost za korisnike i investitore. S druge strane, priznavanje i usvajanje kriptovaluta od strane nekih vlada i regulatornih tela ukazuje na korake ka uspostavljanju jasnijih i stabilnijih pravnih okvira.
Skalabilnost kriptovaluta ostaje zabrinjavajuća, posebno sa povećanom potražnjom za transakcijama. Skalabilnost se odnosi na sposobnost mreže kriptovaluta da brzo i efikasno rukuje velikim brojem transakcija.
U trenutnom stanju, neke blockchain mreže mogu se suočiti sa ograničenjima u brzini i kapacitetu obrade transakcija, što može dovesti do zagušenja mreže i povećanja troškova transakcija.
Međutim, napredak u tehnologiji i istraživanju otvara put ka rešenjima poput protokola dva sloja. Ovo rešenje može poboljšati kapacitet i efikasnost mreža kriptovaluta, omogućavajući bržu i jeftiniju razmenu.
Šta nam donosi budućnost razmene?
Iako smo videli da kriptovalute imaju dosta negativnih strana koje predstavljaju velike izazove za njihovo korišćenje – ne može se osporiti njihov potencijal za transformaciju bućnosti razmene.
Tehnologija nastavlja da se razvija i rešava neka od trenutnih ograničenja, pa bi kriptovalute mogle dobiti šire prihvatanje i primenu u našem svakodnevnom životu u budućnosti, pre svega zbog ovih faktora:
- Usvajanje: Tokom proteklih nekoliko godina, kriptovalute su postepeno ulazile u mejnstrim svest. Velike kompanije počele su da prihvataju kriptovalute kao oblik plaćanja, povećavajući njihov legitimitet i vidljivost. Pored toga, uvođenje fondova kojima se trguje na berzi kriptovaluta regulisalo je pristup digitalnoj imovini u nekim zemljama.
- Institucionalni interes: Institucionalne investitore sve više privlače kriptovalute kao alternativna sredstva. Njihova ulaganja u kriptovalute donose stabilnost, i kredibilitet tržištu, čineći kriptovalute održivijom opcijom za širi krug učesnika.
- Tehnološki napredak: Skalabilnost je bila značajna briga za tržište kriptovaluta, posebno zbog ograničenja bitkoina u brzoj obradi velikog broja transakcija. Međutim, očekuje se da će rešenje dva sloja koje koristi efikasniji mehanizam konsenzusa, povećati brzinu transakcija i smanjiti naknade.
- Decentralizovane finansije (DeFi) i nezamenljiv tokeni (NFT): Integracija kriptovaluta sa novim tehnologijama kao što su DeFi i NFT pokazuje njihovu svestranost i potencijal za inovacije. Ovakav razvoj proširuje slučajeve upotrebe kriptovaluta izvan tradicionalnih transakcija i privlači širok spektar korisnika i industrija.
- Globalna finansijska inkluzija:. Sa tradicionalnim bankarskim uslugama koje su često nedostupne velikim segmentima stanovništva, kriptovalute nude alternativni način učešća svih ljudi u globalnoj ekonomiji. Internet konekcija i pametni telefon su sve što je potrebno za obavljanje transakcija kriptovalutama, što omogućava pojedincima u nedovoljno pokrivenim regionima da pristupe finansijskim uslugama.
Dok izazovi koje ova vrsta digitalne valute poseduje ne smeju da se zanemare, kriptovalute kao budućnost razmene imaju određeni potencijal.
Ipak, od suštinske važnosti je rešavanje problema oko regulacije, stabilnosti i skalabilnosti. Njihovim rešavanjem mogla bi da se iskoristi transformativna moć kriptovaluta. Uz stalni napredak i sve veće prepoznavanje njihove vrednosti, ostaje da vidimo da li će kriptovalute u budućnosti zaista da izmene način na koji se bavimo poslovima u vezi sa razmenom vrednosti.
Za još tekstova o temama iz naše svakodnevice – pratite portal BigBang!
