Posted by Poslednjih godina raste interesovanje za organsku poljoprivredu kao održivu i ekološki prihvatljivu alternativu konvencionalnim metodama uzgajanja hrane.
Međutim, mnogi zaboravljaju da je zapravo u pitanju prvobitni tip proizvodnje koji je nastojao da bude u što većem skladu sa prirodom, a koristio se do modernog doba. Načela ovog načina uzgoja daju prioritet zdravlju zemljišta, dobrobiti životinja i proizvodnji nutritivno bogatije hrane, dok se upotreba sintetičkih hemikalija svodi na minimum ili izbacuje.
U ovom tekstu ćemo istražiti sam pojam organske poljoprivrede, njena načela, prednosti i potencijale koje ovakva proizvodnja hrane ima za rešavanje hitnih globalnih izazova zbog kojih je mnogi smatraju poljoprivredom budućnosti!
Šta je organska poljoprivreda?
Organska poljoprivreda je pristup u proizvodnji hrane koji se oslanja na prirodne procese, biodiverzitet i ekološku ravnotežu.
Naglašava upotrebu organskih đubriva, plodoreda i tehnika upravljanja štetočinama za održavanje zdravlja zemljišta, promovisanje biodiverziteta i proizvodnju useva visokog kvaliteta.
Za razliku od konvencionalne poljoprivrede, kada se uzgaja organska hrana, zabranjena je upotreba sintetičkih pesticida, herbicida i genetski modifikovanih proizvoda. Prioritet daje održivim praksama, kao što su kompostiranje, pokrivanje useva i korišćenje prirodnih predatora za kontrolu štetočina, a u nastavku ćemo navesti glavne principe koje
#1 Zdravlje tla
Kada se uzgajaju organski proizvodi, od velike je važnosti zdravlje zemljišta.
Fokus ove metode jena negovanju i održavanju plodnosti zemljišta prirodnim putem. Ovaj princip uključuje upotrebu organskih materija kao što su kompost, pokrivni usevi i plodored za poboljšanje strukture zemljišta, povećanje dostupnosti hranljivih materija i promovisanje korisne mikrobne aktivnosti. Dajući prioritet zdravlju zemljišta, organska poljoprivreda stvara održivu osnovu za rast i otpornost biljaka.
#2 Očuvanje biodiverziteta
Organska poljoprivreda ima za cilj očuvanje i promociju biodiverziteta u poljoprivrednim ekosistemima.
U njenoj osnovi je razumevanje činjenice da su različiti ekosistemi otporniji i bolje opremljeni da izdrže štetočine, bolesti i klimatske fluktuacije. Organski poljoprivrednici podstiču prisustvo korisnih insekata, ptica i drugih divljih životinja stvaranjem hodnika staništa, sadnjom živih ograda i održavanjem područja prirodne vegetacije.
Negovanjem biodiverziteta, organska poljoprivreda pomaže u održavanju balansa u agroekosistemu i smanjenju oslanjanja na sintetičke dodatke.
#3 Ekološka ravnoteža
Kao što smo delimično objasnili, ova vrsta poljoprivrede nastoji da uspostavi i održi ekološku ravnotežu u poljoprivrednim sistemima.
Ovaj princip podstiče spoj različitih komponenti, kao što su usevi, stoka i prirodna staništa, kako bi se stvorio harmoničan i samoodrživi ekosistem. Na primer, organski farmeri mogu da koriste stočno đubrivo kao prirodno đubrivo, integrišući stočarstvo sa proizvodnjom useva.
Promovisanjem ekološke ravnoteže, organska poljoprivreda smanjuje ili eliminiše potrebu za korišćenjem veštačkih materija i podržava opšte zdravlje i otpornost imanja.
#4 Zabrana upotrebe sintetičkih hemikalija
Osnovni princip organske poljoprivrede je izbegavanje upotrebe hemikalija, uključujući sintetičke pesticide, herbicide i veštačka đubriva.
Kada se proizvodi organska hrana, ljudi se oslanjaju na prirodne alternative, kao što su biološka kontrola štetočina, plodored i prateća sadnja, za upravljanje štetočinama i bolestima.
Organska đubriva, kao što su kompost i stajsko đubrivo (stajnjak), koriste se za obezbeđivanje esencijalnih hranljivih materija u tlu. Zabranom veštačkog đubriva, ova vrsta poljoprivrede ima za cilj da potpuno smanji zagađenje životne sredine, zaštiti ljudsko zdravlje i promoviše upotrebu održivih praksi.
#5 Dobrobit životinja
U ovom načinu uzgoja, stavlja se snažan naglasak na humani tretman životinja.
Organskoj stoci mora biti omogućen pristup otvorenom i dovoljno prostora u zatvorenom da se ponaša i živi prirodno. Ne daju im se hormoni rasta ili antibiotici u neterapeutske svrhe. Samim tim, poljoprivrednici daju prioritet zdravlju i dobrobiti životinja, obezbeđujući da se odgajaju u okruženju bez stresa i da dobijaju odgovarajuću negu i ishranu.
Prednosti organske poljoprivrede
Postoji mnogo prednosti ovog načina uzgoja hrane, a u nastavku teksta ćemo detaljnije pojasniti koji su među njima glavni.
Održivost životne sredine
Organska poljoprivreda pomaže biodiverzitetu tako što čuva prirodna staništa, podstiče rast autohtonih biljaka i pruža utočište korisnim insektima, pticama i drugim divljim životinjama. Smanjuje eroziju tla, poboljšava očuvanje vode, čime štiti ekosisteme i doprinosi opštem zdravlju planete.
Poboljšano zdravlje zemljišta
Ovaj način proizvodnje se fokusira na negovanje tla kao živog organizma. Promoviše upotrebu organskih materija za obogaćivanje plodnosti i strukture zemljišta.
Izbegavanjem veštačkih đubriva i pesticida, ona čuva korisne mikroorganizme i promoviše razvoj zdravih ekosistema zemljišta. Ovo zauzvrat povećava plodnost zemljišta, zadržavanje vode i dostupnost hranljivih materija.
Nutritivno bogate namirnice
Uz ovaj prirodni način proizvodnje hrane, namirnice su nutritivno bogatije, pa samim tim hranljivije i zdravije. Studije su pokazale da organski usevi imaju tendenciju da sadrže veće nivoe esencijalnih vitamina, minerala i antioksidansa u poređenju sa konvencionalno uzgajanim pandanima.
Pored toga, prakse organskog uzgoja stoke, kao što je obezbeđivanje slobodne ispaše životinja na otvorenom i izbegavanje upotrebe hormona rasta i antibiotika – doprinose proizvodnji zdravijeg mesa i mlečnih proizvoda.
Zaštita zdravlja ljudi
Organska poljoprivreda značajno smanjuje izloženost sintetičkim pesticidima i hemijskim ostacima u hrani i životnoj sredini. Uz manje oslanjanje na hemijske dodatke, organska hrana i njena proizvodnja je sigurnija i zdravija opcija za proizvođače, radnike na farmama, ali na kraju i potrošače.
Pored toga, odsustvo genetski modifikovanih proizvoda u organskoj poljoprivredi daje potrošačima izbor da ne upotrebljavaju namirnice uzgajane na ovaj veštački način.
Rešavanje globalnih izazova
Organska poljoprivreda igra bitnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena. Ona naglašava skladištenje ugljenika u tlu kroz prakse kao što su pokrovni usevi i plodored, koje povećavaju sadržaj organskih materija. Zdravo tlo deluje kao skladište ugljenika, pomažući u smanjenju emisije gasova staklene bašte i borbi protiv klimatskih promena.
Prakse organske poljoprivrede, kao što je upotreba komposta i organskog malča, poboljšavaju strukturu zemljišta i sposobnost zadržavanja vode. Ovo smanjuje oticanje vode, poboljava njeno ravnomerno oticanje i očuvanje. Maksimalno smanjenom upotrebom vode i očuvanjem kvaliteta ovaj način uzgajanja hrane pomaže u rešavanju problema nestašice vode.
Sa fokusom na dugoročnu održivost, ovakva poljoprivreda neguje sisteme koji su otporni na klimatske promene, štetočine i bolesti. Promovisanjem biodiverziteta i prirodnih ekosistema – organska poljoprivreda doprinosi stvaranju održivih sistema proizvodnje hrane koji mogu da zadovolje potrebe budućih generacija.
Možemo zaključiti da organski proizvodi i metode njihove proizvodnje predstavljaju pomak ka održivijem i ekološki svesnijem pristupu uzgajanju hrane.
Njeni principi ekološke ravnoteže, zdravlja tla i očuvanja biodiverziteta čine je dobrim rešenjem za hitne globalne izazove kao što su klimatske promene, nedostatak vode i potreba za hranom. Podržavajući praksu organske poljoprivrede i prihvatajući njene principe, možemo doprineti zdravijoj planeti i održivijoj budućnosti za naredne generacije.
