Posted by Poslednju deceniju, koncept zdravih i organskih proizvoda postala je tema kojom se bave praktično svi – od pojedinaca i stručnjaka do medija i kompanija.
Rastuća zdravstvena zabrinutost potročaša u svetu direktan je rezultat sve veće kolektivne svesti o značaju proizvoda koji su napravljeni prirodnim procesom, bez upotrebe veštačkih tvorevina.
Sa druge strane, povećana briga o zdravlju proistekla je iz sve većih zdravstvenih problema sa kojima se ljudi suočavaju kao što su gojaznost i dijabetes. Zdravlje nikada nije bilo u većem fokusu. Zašto je to tako?
Koja je razlika između organskog i zdravog proizvoda?
Pre svega treba naglasiti da postoji jasna razlika između organskog i zdravog proizvoda.
Organska hrana se uzgaja bez veštačkih pesticida, herbicida i đubriva, a da bi se proizvod istakao na policama pod etiketom “organsko” mora posedovati certifikat koji to i potvrđuje.
Sa druge strane, zdrava hrana je termin koji se može primeniti i na organsku i na uobičajenu hranu koja je manje prerađena nego inače, a osim tvrdnje da je proizvod zdrav, praktično ne postoji niko ko svojom garancijom stoji iza toga, pogotovo na domaćem tržištu.
Uostalom, ljudi mogu različito koncipirati reč zdravo.
Zdravi i organski proizvodi poput hrane, kozmetike i garderobe su idealna svakodnevna zaštita od spoljnih uticaja zbog svojih prirodnih svojstava koje blagotvorno utiču na čitav organizam, bilo da proizvod jedete ili ga nanosite na kožu.
Porast broja zdravih proizvoda u marketima takođe je doprinela velikom interesovanju, pa mnoge kompanije vide priliku za profit. Organska hrana se može razlikovati po kvalitetu, stoga se pažljivo odlučite za brend i odaberite koja je vaša najbolja investicija na polju organske ishrane.
Ipak, brendovi u organskom carstvu su jednostavno premladi da bi imali istoriju dokazane cene nad svojom konkurencijom, kao i kontinuirani porast poslovanja i zarade, pa se može ispostaviti da je čitav koncept organske i zdrave hrane samo jedan prolazni trend.
Koliki je uticaj organskih i zdravih proizvoda na životnu sredinu?
Kratak odgovor bi glasio – veliki uticaj.
Nezačuđujuće, postoje i protivargumenti u akademskim krugovima ali činjenica je da organska hrana ima višestruki uticaj na životnu sredinu. Prvo, uzgoj organske hrane zahteva zdravo tlo, pa poljoprivrednici hrane zemlju sa mineralima, kompostaom i stajnjakom.
Sa druge strane, za uobičajen uzgoj se koriste hemikalije poput fungicida, herbicida i insekticida koji se prenose u hranu koju jedemo. Organska poljoprivreda takođe smanjuje izloženost hemikalijama ne samo za nas kao potrošače hrane, već i za farmere i životinje.
Prelazak na organsko znači uklanjanje ostataka pesticida, sintetičkih đubriva i drugih hemikalija iz čitave sredine, jer organski poljoprivrednik održava vodu čistom zaustavljanjem zagađenog oticanja vode od prskanih useva.
Organski uzgoj omogućava voću i povrću da budu prirodno zdravi, sveži i živopisni proizvodi koji kreiraju menije prepune aromatičnih ukusa i gastronomskih specijaliteta.
Međutim, u tekstu iznad govorili smo da se u akademskim krugovima vodi polemika o organskom uzgoju. Naime, jedna švedska studija je pokazala da organski grašak ima za 50% veću emisiju gasova u poređenju sa graškom koji je konvencionalno uzgajan.
Rezultati istraživanja pokazuju da bi usvajanje prakse masovnog uzgoja dovelo do povećanja emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, zbog nižeg prinosa useva i stoke, koji će rezultirati dodatnom proizvodnjom.
Organska poljoprivreda ima mnogo prednosti, ali ne rešava sve ekološke probleme. Ogroman je minus zbog suvišnog zemljišta koji se koristi za uzgajanje organskih useva.
Stručnjaci ističu da, ako koristimo više zemlje za hranu, imamo manje zemlje za odvajanje ugljenika.
Ukupan uticaj stakleničkih gasova od organske poljoprivrede veći je od konvencionalne poljoprivrede, a to je činjenica koju mnogi koriste kao kontraargument za benefite organskih proizvoda.
Koja je budućnost organskih i zdravih proizvoda?
Dok za zdrave proizvode možemo biti sigurni da nikada neće izaći iz mode, organske proizvode čeka neizvesna budućnost.
Postoji statistika koja kaže da ćemo do 2050. godine morati da udvostručimo svetsku proizvodnju hrane da bismo preživeli. To je zastrašujući broj koji zahteva hitno reagovanje čitave naše civilizacije.
Međutim, taj broj ne mora značiti ništa.
Statistika je zasnovana na podacima iz 2005. godine, a proizvodnja, kako konvencionalna tako i organska, od tada se znatno uvećala. Ono što sada najviše zabrinjava je emisija stakleničnih gasova, pošto poljoprivredna proizvodnja doprinosi skoro četvrtini emisije stakleničkih gasova.
Moramo da proizvodimo više hrane. Međutim ono što je još važnije, moramo brzo da ublažimo štetne efekte uzgoja na životnu sredinu.
Dobre su šanse da će se tradicionalna poljoprivreda zadržati kao trend. Iako degradira životnu sredinu, dugoročno je mnogo isplativija od organske hrane.
Potreba za velikim količinama hrane javlja se zbog sve veće svetske populacije, stoga ćemo vrlo brzo ostati bez hrane ako koristimo samo metode organskog uzgoja.
Čini se da će obe vrste poljoprivredne proizvodnje ostati tu gde jesu, pa će u budućnosti verovatno morati da koegzistiraju jedni sa drugima.
Na ovaj način ljudi mogu imati koristi od povećanih prinosa od tradicionalne poljoprivrede, zajedno sa zdravstvenim i ekološkim prednostima organske proizvodnje.
Problem je u tome što ove dve strane neće u skorije vreme pronaći kompromis, pa će verovatno imati različite poglede sve dok ne bude apsolutno neophodno da se izvrše neophodne promene.
