plaža

Zanimljivosti o zlatu – istorija, upotreba i karakteristike ovog plemenitog metala

Posted by

Sigurno ste čuli za zlatne poluge, a vrlo je verovatno da u vašoj kućnoj riznici postoji određeni komad zlatnog nakita, a možda ste i veliki ljubitelji zlata. Zlato je plemeniti metal koji ljudi koriste od davnina, najčešće radi ukrašavanja i statusne simbolike, koju zlato sa sobom po tradiciji donosi.

Zašto je to tako, koji je razlog popularnosti zlata i zašto je obožavano širom sveta, ali i mnoge druge zanimljivosti o ovom metalu možete pročitati u redovima ispod. 

Upotreba zlata – gde se sve zlato koristi?

Zlato je plemeniti metal koji se primenenjuje u različitim sferama ljudskog života. Zanimljivo je da je vrednost zlata uvek stabilna i ne opada čak i tokom svetskih finansijskih kriza, pa nije retko da ljudi svoje ušteđevine umesto u novcu čuvaju u zlatnim polugama.

Kao jedna od najvažnijih primena zlata jeste u industriji nakita. Zlatne ogrlice, narukvice, prstenje i minđuše važe za neke od najvrednijih i najlepših komada nakita u kolekciji svake dame, ali i muškarca – zlatne ogrlice i satovi, a za avangardnije i prstenje, i među njima suvrlo popularni. 

Pored toga, zlato koristi se u elektronici, informacionim tehnologijama,  stomatologiji, proizvodnji stakla, arhitekturi (velelepne pozlađene građevine), a zanimljivo je da ima primenu i u izradi opreme za put u svemir. Još jedna važna stavka su zlatne medalje, pehari i kupovi, a do 1912. godine olimpijske medalje izrađivale su se od čistog zlata. 

zlatni-cvetni-ukrasi

Danas se čak 85% iskopanog zlata koristi za izradu nakita, 12% se koristi u industrijske svrhe, a ostalih 3% je deponovano u trezorima banaka u vidu zlatnih poluga. U mnogim bankama u svetu zlato predstavlja pokriće za nacionalne valute i kada je u pitanju zlato ne postoji mogućnost prodapadanja kao u slučaju papirnatih vrednosti. 

Istorija zlata – metal koji čuva vrednost

Zlato je jedan od najranije otkrivenih plemenitih metala, a postoje podaci da se kopanje zlata vršilo još u ranom bakarnom dobu. Arheolozi su širom sveta pronašli mnogobrojne zlatne predmete, ali i komade nakita, a najstariji objekti datiraju oko 4600 – 4300 p.n.e. i otkriveni su u Bugarskoj. 

Može se reći da je zlato dugo bilo predmet interesovanja različitih istraživača, a želja za zlatom kroz istoriju bila je uzročnik mnogobrojnih pohoda i sukoba svetskih moćnika. Tokom jednog istorijskog perioda, Španija se smatrala najbogatijom zemljom na svetu, upravo zbog velike količine zlata dovezenog sa tek otkrivenog američkog kontinenta. 

U tom smislu treba pomenuti i čuvenu Zlatnu groznicu, seriju potraga za blagom koje su započele u 19. veku u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Australiji i Južnoj Africi. Svako otkriće zlata na određenom lokalitetu, vodilo je ka novoj potrazi masovnih razmera. Najveća zlatna groznica bila je 1849. godine u Sakramentu. 

O značaju i vrednosti zlata govori nam i zlatni standard – monetarni sistem u kojem novac ima pokriće u zlatu. Stvaranje zlatnog standarda u 19. veku smatra se jednim od najvažnijih istorijskih događaja finansijskog tržišta. Veliki deo zapadnih zemalja bilo je na zlatnom standardu do 1961. godine, dok je Švajcarska najduže bila vezana za zlato, sve do 1999. godine.

Zlatni nakit – zašto je obožavam među ženama

Pomenuti zlatni nakit se već dugi vremenski period koristi kao statusni simbol, a u mnogim državama žene nose ogromne količine zlatnog nakita koji pokazuje njihovu imućnost. Zanimljivo je da je Indija najveći potrošač zlata, što možemo povezati sa njihovom kulturom i običajima. 

Zlatni nakit može dati posebnu notu sofisticiranosti i elegancije svakoj ženi i upotpuniti jednostavne odevne kombinacije, posebno sa detaljima od dragog kamenja, bisera ili neprikosnovenih dijamanata. S obzirom na to da praktično nema rok trajanja, omiljen je među mnogim ljubiteljima luksuza. 

Izuzev najpopularnijeg žutog zlata, važno je pomenuti i roze i belo zlato, legure zlata i drugih metala.  Belo zlato uglavnom se dobija kombinacijom zlata i platine, paladijuma, nikla ili cinka, dok se roze zlato dobija kombinacijom zlata i bakra, a ponekad se dodaje i srebro.

Ovde treba pomenuti i karat zlata koji zapravo svuda u svetu ima isto značenje i predstavlja meru čistoće plemenitih metala. Zlato od 24 karata je najčistije, dok je minimalna čistoća 1 karat. Zlato od 24 karata sadrži 99,9% udela čistog zlata u proizvodu, a ta vrednost se progresivno smanjuje sve do 4,2% koliko sadrže komadi nakita od 1 karata. 

Karakteristike zlata – otpornost zlata je ono što ga čini popularnim

Hemijski element zlato ( Au) otporan je na mnogobrojne hemikalije, a zbog svoje izuzetne mekoće, prilikom obrade se kombinuje sa drugim metalima. Pomoću legiranja može se izmeniti osobine zlata, a na taj način nastaju belo, roze, zeleno i plavo zlato. 

Zlato je žuto, a pored bakra jedan je od retkih metala izuzetno žive boje. Može se pronaći pod zemljom na svih sedam kontinenata, a na osnovu određenih istraživanja smatra se da je oko 80% svetskog zlata i dalje pod zemljom. 

Nadamo da vas je naš tekst bliže upoznao sa zlatom i da ste čitanjem ovih redova naučili nove i korisne informacije o ovom izuzetno cenjenom plemenitom metalu. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *